Oboleli od SMA imaju slabe mišiće, a često im je, usled simptoma, i kretanje ograničeno. Njihova mišićna masa je smanjena, a procenat telesne masti je povećan – upravo zbog smanjenog ili onemogućenog kretanja. Zbog ovih, ali i nekih drugih razloga, oboleli su izloženi rizicima za gojaznost, dijabetes i različite metaboličke promene.
Gojaznost
Zbog otežane ili onemogućene pokretljivosti dolazi i do smanjene fizičke aktivnosti. To odmah znači i smanjenje ukupne potrošnje energije, što povećava rizik od prekomerne telesne težine. Ako se tome doda i neprilagođena, nezdrava ishrana, dolazi do nagomilavanja masnih naslaga, najviše u predelu stomaka.
Gojaznost i višak telesne mase dodatno opterećuju već slabe mišiće obolelog, što može dovesti i do otežanog disanja, i pogoršati zdravstveno stanje. Zato je veoma važna fizička aktivnost prilagođena mogućnostima obolelog, kao i adekvatna ishrana propisana od strane nutricioniste.
Dijabetes
Mišići su glavni potrošači glukoze u telu. Kako oboleli od SMA imaju smanjenu mišićnu masu, tako kod njih dolazi i do smanjene regulacije šećera u krvi. Ako se tome doda i nezdrava, neuravnotežena ishrana, kod obolelog se može razviti dijabetes. Takođe, izloženi su riziku i od insulinske rezistencije, upravo zbog manjka fizičke aktivnosti, a viška telesnih masti.
Ostale metaboličke promene
Smanjena mišićna masa uzrokovana SMA i povećanje masnog tkiva usled ograničene pokretljivosti i smanjene fizičke aktivnosti značajno menjaju i usporavaju metabolizam. Tako dolazi do promena u telesnoj kompoziciji.
Uz povećan nivo masnoća u krvi, oboleli su izloženi riziku od dislipidemije – poremećaja metabolizma masti. Ovo oboljenje povećava i rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Može doći i do hormonalnog disbalansa.
Kako smanjiti rizike?
1. Prilagoditi ishranu:
Uz konsultacije sa nutricionistom, fokusirati se na plan ishrane gde je ključan unos proteina, zdravih masti i kompleksnih ugljenih hidrata. Uvesti praćenje unosa kalorija, i unos vitamina i minerala jačanje mišića, i imuniteta.
2. Redovna fizička aktivnost:
Uvesti aktivnosti prilagođene mogućnostima obolelog, uz nadzor fizioterapeuta. Boraviti na svežem vazduhu.
3. Redovno praćenje zdravstvenog stanja:
Računati na podršku tima lekara, redovno kontrolisati zdravlje – odlaziti na preglede, merenja i analize. Voditi se izrekom: Bolje sprečiti, nego lečiti.
