SMA se javlja u različitim uzrastima, sa različitim simptomima i stepenom napredovanja. Zahvaljujući postojanju terapije koja usporava progresiju, klasifikovana je u tri funkcionalna tipa.
Podela na ove tipove formirana je na osnovu sposobnosti obavljanja osnovnih motornih radnji – sedenja i hodanja, te se oboleli dele na: nesedače, sedače i hodače.
Nesedači
U pitanju su deca koja ne mogu da sede. Imaju slabe mišiće gornjeg dela tela, gornjih udova, slab mišićni tonus. Ne javlja se refleks na nežan dodir tetiva. Mogu imati slabe mišiće lica, i samim tim teškoće pri gutanju. Mogu se javiti i teškoće u disanju, pa je tada potrebna i ventilacija za pluća. Od simptoma mogu da imaju još i kontrakture, pa i tešku skoliozu koja se javlja često, i zahteva operaciju.
Sedači
Oboleli mogu da sede uspravno duže od 10 sekundi, kao i da uspravno stoje bez oslanjanja na ruke. U pitanju su odrasli, ili deca koja su lečena u ranijem uzrastu. Imaju slabe mišiće nadlaktica i nogu – takođe ne pokazuju reflekse na dodir tetiva. Tokom razvoja, mogu da se javljaju kontrakture i skolioza. Slabost mišića u gornjem delu tela se javlja, ali ne tako često, i nije tako snažna kao kod nesedača – teškoće u disanju se najčešće javljaju noću. Upotreba ventilatora i maske za disanje može biti potrebna.
Hodači
Slobodno sami hodaju, uspravno, ravnih leđa i bez pomoći. Slabost mišića je primetnija u gornjim udovima. Kada se tapnu po tetivama, pokazuju normalne reflekse. Mogu imati poteškoća sa disanjem ili gutanjem, a mišići lica nisu slabi.
Bez obzira na tip bolesti, svaki na svakom obolelom se karakteristike manifestuju individualno. Svakoj oboleloj osobi je potrebno razumevanje i prihvatanje od strane društva, a zatim i pomoć i podrška u skladu sa njihovim potrebama.
