Da sportisti sa SMA - paraolimpijci u boćanju mogu da postignu velike uspehe, uživaju u sportu, takmičenjima i svim iskustvima koje sport donosi dokazuju primeri ovih mladih ljudi. Pročitajte neke od inspirativnih primera koje smo izdvojili za vas.
Sali Kidson, paraolimpijka sa SMA predstavljala je Veliku Britaniju u boćanju u Parizu ove godine. Ova devetnaestogodišnjakinja bavi se takmičarskim boćanjem od 2019. godine. Brzo je napredovala, i dospela u vrh britanske lige. Putovala je i učestvovala na takmičenjima u Velikoj Britaniji, Poznanju, Parizu.
Iako sportisti sa SMA mogu imati teškoće prilikom dugih putovanja, ili dugačkim takmičenjima koja traju i po ceo dan, boćanje joj je donelo mnoge benefite. Sali ističe kako joj treninzi boćanja pomažu kod slabosti i umora. Takođe, stavljaju je u izazovne situacije koje pomažu prilagođavanju svakodnevnom životu. Boćanje joj je donelo jedinstvene prilike koje je svakako iskoristila.
Džejmison Lison predstavljala je Australiju u boćanju na Paraolimpijskim igrama. Boćanjem se uspešno bavi već 7 godina. Iako počeci nisu bili sjajni – sumnjala je da li je boćanje sport za nju, došla je do učešća na brojnim takmičenjima, a ove godine je ispunila svoj cilj. Učestvovala je na Paraolimpijadi u Parizu, gde je osvojila srebrnu medalju. Ističe da je nastup u Parizu bio odlična prilika za širenje svesti o sportovima za osobe sa invaliditetom, a upravo je boćanje sjajan primer jednog takvog sporta.
Ova devojka koja boluje od SMA trenira više od 20 sati nedeljno kako bi ostvarila svoje snove. Takođe, studira ekonomiju na UNSW univerzitetu u Sidneju. Put ove mlade sportistkinje sa SMA zaista je inspirativan i motivišući!
Danijel Mičel je još jedan sportista iz australijskog boćarskog tima. Ovaj mladić sa SMA, godinama niže uspehe u boćanju. Treći put nastupa na Paraolimpijskim igrama – učestvovao je u Riju 2016. godine, zatim u Tokiju 2020, gde je osvojio zlatnu medalju i ove godine u Parizu osvojio je srebrnu medalju.
Šta je paraolimpijsko boćanje (boccia)?
Boccia je paraolimpijski sport koji je smišljen baš za osobe sa invaliditetom.
Sličan je boćanju – igra se na ravnom terenu, parketu ili tarafleksu dimenzija 12,5×6 metara. Može se takmičiti pojedinačno, u paru, ili u timu.
U igri se koriste kožne loptice – 6 crvenih, za jedan tim, 6 plavih za drugi i 1 bela. Dugačke su između 262 i 278 mm, a teške između 263 i 287 g.
Cilj igre je da se sa lopticama u boji pogodi bela – koja se zove džek. Na kraju igre, svaki pojedinac, par ili tim dobija po 1 bod za svaku lopticu koja je bliža džeku od protivničke.
