Kod osoba sa spinalnom mišićnom atrofijom, mišićna slabost ne utiče samo na hod, pokrete ili disanje, već često i na gutanje. Disfagija, odnosno otežano gutanje, česta je komplikacija, ali neretko ostaje neprepoznata, iako može značajno uticati na ishranu, zdravlje i svakodnevni život. Najčešće se javlja kod SMA tipa 1 i 2, ali može nastati i kod osoba sa blažim oblicima bolesti – naročito u kasnijem uzrastu.
Zašto dolazi do disfagije kod SMA?
Gutanje je složen proces koji uključuje koordinaciju više mišićnih grupa: jezika, usana, vilice, nepca i ždrela.
Kod SMA, slabost ovih mišića može otežati žvakanje i siguran prolazak hrane iz usne duplje u jednjak.
Kod težih oblika bolesti, to može povećati rizik od aspiracije hrane, što može dovesti do učestalih respiratornih infekcija i dodatnog opterećenja organizma.
Kako prepoznati da postoji problem?
Disfagija se često razvija postepeno i ne mora odmah biti očigledna. Međutim, ovi znaci mogu ukazivati da postoji problem sa gutanjem:
- kašalj ili gušenje tokom jela,
- potreba za dužim vremenom da se završi obrok,
- izbegavanje čvrste hrane (npr. mesa, hleba),
- osećaj zadržavanja hrane u grlu,
- česte respiratorne infekcije (bronhitisi, upale pluća),
- nenamerni gubitak telesne mase.
Praktična rešenja za bezbednije obroke
Disfagija se ne može u potpunosti ukloniti, ali se njen uticaj može značajno ublažiti. U saradnji sa stručnjacima, mogu se primeniti jednostavne strategije koje čine ishranu sigurnijom:
- Položaj tokom jela: Uspravno sedenje i blago nagnuta glava unapređuju bezbedno gutanje.
- Prilagođena tekstura hrane: Pasirana, usitnjena hrana i gušće tečnosti smanjuju rizik od gušenja.
- Manji i češći obroci: Lakše se svare i manje opterećuju mišiće.
- Vežbe za jačanje mišića: Logoped može preporučiti specifične vežbe za jezik, vilicu i grlo.
- Medicinska podrška: U težim slučajevima, PEG (perkutana endoskopska gastrostoma) omogućava bezbedan unos hrane i tečnosti.
