Za većinu nas, odlazak u grad, banku, ili na posao deo su rutine, i ne razmišljamo o tome kao o preterano komplikovanim koracima. Za osobe koje žive sa SMA, te naizgled obične aktivnosti često zahtevaju detaljno planiranje, mnogo strpljenja i dodatne energije. U susret svakom izlasku iz kuće, postoji pitanje: Kako ću doći do tamo, kako ću ući, popeti se? Koliko će mi vremena trebati da obavim ovo? Kako ću se vratiti, hoće li sve biti pristupačno?
Prva pomisao kod prepreka prilikom obavljanja svakodnevnih obaveza jeste grad – prevoz, gužva, infrastruktura, saobraćaj i javne ustanove.
Koje su najčešće barijere u kretanju po gradu?
Rampe za prilaz objektima:
U najgorem slučaju, kada ne postoje, pristup objektu je u potpunosti onemogućen. Dalje, rampe mogu biti postavljene, ali mogu često biti zagrađene automobilima, strme, uske.
Ivičnjaci na pešačkim prelazima:
Može da se desi da ivičnjaci nisu adekvatno spušteni, čak i oštećeni, što značajno otežava prelazak pešačkog prelaza.
Liftovi i stepenice:
Oboleli od SMA koji koriste kolica u najvećem broju slučajeva ne mogu koristiti obične stepenice. Opcija pokretne trake bi bila bolje rešenje. Liftovi su takođe vrlo često neprilagođeni osobama koje koriste kolica. Takođe, šta ako nestane struje? Onda je posredi ogroman problem za sve osobe sa SMA, ali i invaliditetom uopšte.
Toaleti:
Nedostatak adekvatnih javnih toaleta može značajno uticati na planiranje svakodnevnih aktivnosti, ali i na stvaranje anksioznosti na pomisao odlaska daleko od kuće. Više o problemima pristupačnosti toaleta možete pročitati ovde.
Problemi sa prevozom:
Iako raznolik prevoz možda i postoji, često nije u potpunosti prilagođen osobama koja koriste kolica. Recimo, niskopodni autobusi postoje, ali, ne voze uvek i na sve relacije.
Još jedna opcija prevoza može biti i taksi – vozila taksi službi takođe vrlo često imaju mali broj vozila koja mogu da koriste i stranke u kolicima.
Tržni centri, banke, saloni:
Pragovi na ulazu u ove objekte mogu biti visoki, što je prilično izazovno, ili, čak i nemoguće da se savlada. U tržnim centrima, problem mogu biti neadekvatne pokretne stepenice
Čak i kada fizički mogu da uđu, korisnici kolicima često ne mogu da priđu šalterima, bankomatima ili kasama, jer su postavljeni previsoko. Postoje prostori u kojima određene čekaonice nemaju deo namenjen za kolica, a može se desiti da osoblje nije uvek obučeno da reaguje sa razumevanjem.
Odlazak na posao, druženje i slobodne aktivnosti
Odlazak na posao često znači suočavanje sa nepristupačnim ulazom, prostorom za kretanje, savladavanjem spratova, ali i korišćenjem toaleta.
Arhitektonske barijere mogu značajno uticati i na uključenje u društveni život koji se najčešće odvija u kafićima, bioskopima, i drugim „običnim” mestima.
Kako se oboleli od SMA suočavaju sa preprekama?
- Planiranjem i organizacijom: osobe sa SMA često proveravaju svaki detalj pre izlaska – od prilaza objektu do položaja toaleta.
- Snagom zajednice: razmenjuju preporuke, kontaktiraju druge korisnike, oslanjaju se na proverene rute i ljude.
- Kreativnošću i improvizacijom: uz pomoć porodice i prijatelja, nalaze rešenja tamo gde ih sistem ne nudi – od prenamene kućnih kolica, do improvizacije rampi.
